O meni

Zovem se Olga Milićević, radim više od dvadeset godina kao vaspitač, u PU Naša radost u Aleksandrovcu Župskom. 
         Da iskažem svoju profesionalnu filozofiju, iskoristiću neke divne stihove i izreke, a počinjem od ovoga: 

Mnogo toga u životu može da sačeka. Dete ne može da čeka. Upravo sada se njegove kosti razvijaju, stvara se krv, razvijaju se njegova čula. Detetu ne možemo da kažemo: “Sutra”. Detetovo ime je: Danas!”

Gabriela Mistral, čileanska pesnikinja

          Verujem da je predškolski period najvažniji u životu čoveka, period kada se formira osnova za čitav dalji život i da je istina da „prve godine traju večno jer njihov uticaj postoji tokom celog života“. Verujem da je ulaganje u rani razvoj naše dece direktno ulaganje u budućnost sveta. 

Svesna sam ogromne odgovornosti koju imamo svi mi koji radimo sa decom, posebno u predškolskom periodu koji je  najpoželjnije vreme za podsticanje i razvoj kapaciteta dece. Važno mi je pratiti ih, pružiti im priliku da se razvijaju, napraviti im originalno i podsticajno okruženje, ali im biti i primer...

       Svakodnevno imam na umu da deca uče od načina na koji žive, a ovi stihovi B. Rasela  su tako jednostavni a istiniti:

Dete koje živi sa podsmehom uči da bude stidljivo.

Dete koje živi sa zamerkama uči da osuđuje druge.

Dete koje živi sa nepoverenjem uči da podvaljuje.

Dete koje živi sa ljubavlju uči da voli.

Dete koje živi sa ohrabrenjem uči se poverenju.

Dete koje živi sa istinom uči se pravdi.

Dete koje živi sa pohvalama uči se da poštuje.

Dete koje živi učestvujući uči da bude uviđavno.

Dete koje živi sa znanjem uči se mudrosti.

Dete koje živi sa srećom pronaći će ljubav i lepotu.

Bertrand Rasel

        

Važno mi je da naučim decu, u ovom i ovakvom svetu u kome živimo, da vole naš jezik i našu kulturu, da se interesuju za sve što vide oko sebe, da kroz igru upoznaju i prirodu, ljude, sebe...nauku, umetnost, sport... Da se druže, da shvate koliko je svako od njih poseban i jedinstven, a opet koliko smo svi slični. I koliko je važno poštovati i tu različitost. Želim da celog života ostanu dobri ljudi.

       Mnogo sam se promenila od vremena kada sam počela da radim ovaj posao. Zajedno sa decom, i ja sam sazrevala, postajala sve odgovornija, sve više željna da učim, da dam najbolje od sebe deci sa kojom radim,  onim što radim i onim što govorim. Sve više poštujem i vodim se Gandijevom izrekom "BUDI PROMENA KOJU ŽELIŠ DA VIDIŠ U SVETU". 

        Naš posao je takav da završetkom fakulteta nismo završili učenje. Verujem da možemo i da je važno da učimo i usavršavamo se celog svog života.  Da učimo od svih koje srećemo, a u poslu -  od kolega, od roditelja, možda najviše od dece.

Trudim se da zaista čujem svoju decu, da, zajedno sa njima, osluškujem, gledam, isprobavam, istražujem..., da svaki dan naučimo i obratimo pažnju na  nešto novo, da im pomognem da upoznaju i shvate svet oko sebe. Ne stidim se ako ne znam odgovor na neko pitanje koje mi postave, otvoreno im kažem da ne znam ali i da ću za njih potražiti odgovor ili da možemo pokušati da ga nađemo zajedno. Težim tome da stvorim pozitivnu atmosferu u grupi, da se zajedno radujemo, smejemo, ali i da ne žmurimo pred problemima, već da zajedno tražimo (i obično i nalazimo) najbolje moguće rešenje za ono što nas muči...

Moja radna biografija