Najvažnija stvar koju roditelji mogu
dati deci je LjUBAV.
Sledeća najvažnija stvar je
DISCIPLINA.
(Beri Brazelton)
Priča o izazovima sa kojima se roditelji suočavaju dok im deca odrastaju, nastavila se na drugom delu radionice za roditelje "Izazovi roditeljstva" (o tome kako je izgledala predhodna radionica, možete pročitati ovde). Ova radionica, pod nazivom " Zašto i kako postaviti granice deci", održana je u medijateci Osnovne škole "Aca Aleksić" 12. decembra 2019.
Radionicu su, kao i prošli put, osmislili i vodili pedagozi Svetlana Pavlović, Daliborka Simić i Dragan Ćosić i Olga Milićević, vaspitač i trener asertivnih veština. Prisutni su bili roditelji čija deca pohađaju vrtić i osnovne škole u našem gradu.
Voditelji i učesnici radionice
Na početku radionice, roditelji su popunjavali digitalni upitnik koji je trebalo da pomogne da uvidimo kako se roditelji postavljaju u situacijama postavljanja granica svojoj deci. Prvi zadatak bio je rangirati po važnosti najbitnije reči, odnosno stavke u vaspitanju. Ljubav su roditelji prepoznali kao najvažniju, razumevanje i poštovanje kao veoma važne, dok im disciplina i doslednost nisu bili u većoj meri važni. Zato smo se tokom radionice posebno usmerili na objašnjenje pojmova i isticanje značaja discipline i doslednosti u vaspitanju.
Analizirajući upitnik dalje, došli smo do zaključka da svi uglavnom znamo "kako", ali da ipak ne reagujemo uvek baš onako kako bismo voleli. Nametnula su se pitanja - treba li da očekujemo da uvek reagujemo na najbolji način, jesmo li previše strogi prema sebi ako očekujemo da budemo nepogrešivi, kako svojoj deci pokazujemo da je u redu biti pogrešiv....
Roditelji popunjavaju digitalni upitnik
Pored isticanja važnosti postavljanja granicа deci, predstavljene su i neke konkretne tehnike koje se mogu primeniti u određenim vaspitnim situacijama. Roditelji su se aktivno uključivali u diskusiju govoreći o svojim iskustvima, opisivali tehnike "koje uspevaju" kod njihove dece, ali i deleći dileme koje imaju.... Zajedno smo pokušali da dođemo do odgovora zašto najčešće "upadamo u zamke vaspitanja".
Prezentaciju su pratile i duhovite ilustracije:
Na kraju smo se svi složili oko sledećeg:
Sve su ovo situacije koje su se događale, događaju se i dogodiće se roditeljima. Grešili smo i grešićemo opet. Ne treba da budemo idealni. Možemo se truditi najbolje što možemo da razumemo šta nam se događa, šta se deci događa, i da razmislimo pre nego što reagujemo.
Deci ne trebaju idealni roditelji, niti drugari, već roditelji od kojih će učiti kako da se nose sa situacijama kada pogreše, kada im je teško, kada su zbunjeni...
Ako ih ne naučimo mi učiniće to neko umesto nas. Da li imamo poverenja u te neke druge?
No comments:
Post a Comment